Kada kažem da nikada nismo znali da cenimo ono što imamo i da nam je uvek bila draža strana roba od domaće, nisam rekao neku veliku mudrost. Uvek smo više voleli "Fruktalove" sokove (inače napravljene od srpskog voća) od onih koje napravi neka srpska fabrika sokova. Isto tako smo se potcenjivački odnosili i prema našem prirodnom bogatstvu, ne shvatajući da je upravo ono naša šansa za zaradu i prosperitet. U stvari, najviše smo znali da se njime hvalimo, ali ne i da ga pametno iskoristimo. Vreme je da i mi počnemo da cenimo ono što i celi svet i da počnemo da pratimo svetske privredne tokove. A globalni svetski trend zadnjih godina je velika potražnja za lekovitim i aromatičnim biljem. Procene su da će se i narednih godina nastaviti taj trend. A gde je Srbija u tom velikom biznisu? Da li kod nas postoje optimalni uslovi za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja ? Itekako. Srbija zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini veoma je pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Po biodiverzitetu Srbija je svrstana u 158 najboljih centara sveta; u bogatoj flori je utvrđeno više od 700 biljnih vrsti sa lekovitim svojstvima dok je registrovano 400 vrsti lekovitog bilja (od kojih se sa 280 vrsti trguje kao sa industrijskom sirovinom koja se daljom preradom koristi za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina, raznih ekstrakata...) A sto je najvažnije proizvodnja lekovitog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvodnji. Oni malobrojni koji se kod nas bave plantažnim uzgojem lekovitog bilja ( uglavnom u Vojvodini) tvrde da se gajenjem lekovitog bilja može ostvariti značajna zarada. Na primer, prema podacima Grupacije proizvođača i uzgajivača lekovitog bilja, prošle godine su za proizvodnju kamilice, na primer, troškovi po hektaru bili oko 600 evra, dok je dobit bila oko 900 evra. Oko 700 evra je bilo potrebno uložiti u proizvodnju anisa na hektaru zemljišta, a pozitivna razlika je iznosila oko 450 evra. Za proizvodnju korena belog sleza troškovi su bili dve hiljade, a dobit 1.250 evra, dok je u bosiljak tebalo uložiti oko 850 evra da bi se dobilo 1.100. Za uzgoj korijandara koji ne zahteva mnogo posla, prošle godine je trebalo 530, a pozitivna razlika je bila 70 evra. Proizvodnja nevena na jednom hektaru je koštala 1.700, a dobit je bila 1.200 evra, dok je za nanu u prvoj godini proizvodnje potrebno oko 800 evra, a u naredne dve godine upola manje. Prve godine na nani se zarađuje oko 600 a druge i treće oko hiljadu evra.
Prema nezvaničnim procenama u Srbiji se lekovito bilje gaji na oko 3.500 hektara, a prema mišljenju stručnjaka proizvodnja bi mogla da dostigne nivo od oko 10.000 hektara. Plantažno gajenje lekovitog bilja je koncentrisano pretežno u Vojvodini, dok je skupljanje u prirodi karakteristično za Centralnu Srbiju Na površinama gde se gaji lekovito bilje kod nas dominiraju kamilica i pitoma nana, sa zajedničkim učešćem od oko 50 odsto. Mada po profitabilnosti ne zaostaju ni beli slez ili žalfija oni se ipak uzgajaju na znatno manjim površinama, što važi i za valerijanu, matičnjak, lincuru, miloduh,kim,timijan,bosiljak, neven,korijandar, marojan,anis,kadulju, hoću-neću, lanilist, kao i za biljke koje su velika novost na srpskim livadama kao sto su origano ili echinacea. Uzgajanje biljke echinacea je trenutno veliki hit u svetu jer je otkriveno da značajno jača obrambena svojstva organizma, deluje protiv upala, leči kožne rane, stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije, uništava ćelije tumora. Koristi se i protiv dečjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Zato je i veoma tražena u farmaceutskoj, ali i kozmetičkoj industriji. Ljubiša Radovanovic iz Suvog Dola kod žagubice u samom srcu Homolja uzgaja ovu indijansku biljku i beleži odlične rezultate. seme je nabavio iz Amerike, pa je proizveo i prvi rasad da bi potom zasejao 25 ari pod echinaceom. Izuzetno je zadovoljan i prinosom, ali i saradnjom sa preduzećem Adonis iz Soko banje, koja se javlja kao otkupljivač echinacee. Sa 25 ari zasejanih ehinaceom, je ostvaren veći prihod nego sa 2 hektara zasejana kukuruzom. To ukazuje na 8 puta veću efikasnost po pitanju zarade.Aleksandar Miladinović iz Svilajnca je zato i uzgaja na čak 20 hektara! Našao čovek zlatnu koku! što se tiče origana, rec je o začinskoj biljci koja se nabavlja iz uvoza, iako se može uzgajati i u našim klimatskim uslovima. Neki ga uzgajaju i u saksijama ili baštama za svoje potrebe, dok se u Sremu uzgaja i plantazno. Samo se treba setiti!
BERBA, SUšENJE, PAKOVANJE I čUVANJE LEKOVITOG BILJA
BERBA
Vreme berbe trebalo bi da se poklopi sa najvećim sadržajem aktivnih, lekovitih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju. Beru se: 1. cvet (flos), čim počne da se otvara; 2. list (folium), kad biljka počne da cveta; 3. nadzemni deo biljke u cvetu (herba), kada biljka počne da cveta; 4. plod (fruktus), vreme berbe zavisi od vrste biljke; 5. seme (semen), potpuno zrelo; 6. kora (kortex), pre olistavanja biljke, u rano proleće; 7. podzemni organi višegodišnjih biljaka: rizom (rhizoma), koren (radix), krtola (tuber), lukovica (bulbus), vade se u jesen, kada opadne lišće. Prilikom branja lekovitog bilja treba se pridržavati nekoliko pravila:
- brati po sunčanom i suvom vremenu, kada nema rose,
- odstraniti sve nečistoće primese i sve što umanjuje kvalitet,
- stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe, kese, kutije,
- ostaviti najbolje primerke biljaka za samorazmnožavanje,
- obrano bilje nositi što pre da se suši,
- brati samo jednu vrstu i ne mešati biljke više vrsta.
SUšENJE
Prirodno sušenje obavlja se u tankom, rastresitom sloju (nekoliko cm), na daskama, asuri, hartiji, u hladovini i na promaji. U te svrhe mogu se koristiti prazne sobe, hodnici, potkrovlja. Prilikom sušenja treba izbegavati česta prevrtanja, da se materijal ne bi drobio i sitnio. Ako su biljke prostrte u debelom sloju, materijal se može upaliti. Dužina sušenja zavisi od temperature i vrste biljke. Od 3 do 8 dana je potrebno da se osuse listovi i cvetovi, a 14 dana za mesnato korenje. Veštačko sušenje obavlja se u termičkim sušarama, a u tu svrhu mogu da se koriste i sušare za voće i povrće. Optimalne temperature sušenja za aromatično bilje su od 35-40 OC, do 50-60 OC za ostalo lekovito bilje.
- brati po sunčanom i suvom vremenu, kada nema rose,
- odstraniti sve nečistoće primese i sve što umanjuje kvalitet,
- stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe, kese, kutije,
- ostaviti najbolje primerke biljaka za samorazmnožavanje,
- obrano bilje nositi što pre da se suši,
- brati samo jednu vrstu i ne mešati biljke više vrsta.
SUšENJE
Prirodno sušenje obavlja se u tankom, rastresitom sloju (nekoliko cm), na daskama, asuri, hartiji, u hladovini i na promaji. U te svrhe mogu se koristiti prazne sobe, hodnici, potkrovlja. Prilikom sušenja treba izbegavati česta prevrtanja, da se materijal ne bi drobio i sitnio. Ako su biljke prostrte u debelom sloju, materijal se može upaliti. Dužina sušenja zavisi od temperature i vrste biljke. Od 3 do 8 dana je potrebno da se osuse listovi i cvetovi, a 14 dana za mesnato korenje. Veštačko sušenje obavlja se u termičkim sušarama, a u tu svrhu mogu da se koriste i sušare za voće i povrće. Optimalne temperature sušenja za aromatično bilje su od 35-40 OC, do 50-60 OC za ostalo lekovito bilje.
PAKOVANJE
Pakovanje se vrši najčešće u velike i male džakove od papira, vreće od višestruke debele hartije, kartonske kutije. Ambalaža bi trebalo da sačuva biljku od nepogodnih uticaja sredine: vlage, kiseonika iz vazduha koji nepovoljno deluje združen sa visokom temperaturom i sunčevim zracima.
čUVANJE
Za čuvanje osušenih biljaka koriste se suva i promajna skladišta. Prostorija da bude sa R.V.V. ispod 60% i temperaturom nižom od 25OC. Najduže vreme čuvanja pojedinih biljaka: 1. cvet kamilice - 2 godine; 2. koren lincure - 5 godina; 3. koren belog sleza - 2 godine; 4. plod borovnice - 2 godine; 5. cvet zove - 3 godine; 6. list koprive - 2 godine; 7. cvet lipe - 1 godina
EKONOMSKA OPRAVDANOST PLANTAZNOG UZGOJA KAMILICE I NANE
Prema procenama, priprema zemljišta, setva, valjanje, berba, prevoz sirovine - košta 170 evra po hektaru. Repromaterijal - seme oko tri kilograma košta 140 evra i energija koji trošimo da dosušimo tu kamilicu 140 evra, znači ukupno 280 evra. Dalje, angažovanje radnika oko žetve, utovara, istovara, oko kalibriranja kamilice... sve to košta 135 evra. Ukupni troškovi proizvodnje su 587 evra po hektaru. Ako računamo sa nekim prosečnim prinosom cveta od 400 kilograma i ceni od tri evra - to je 1.200 evra, pa kada tome dodamo pulvis - okrunjeni deo cveta koji se rasipa, oko 200 kilograma po ceni od 1,5 evra - to je 300 evra, što znači da je ukupna vrednost proizvodnje po hektaru 1.500 evra. Kada se, najzad, od toga odbiju ulazni troškovi - ostaje čist profit od 913 evra po hektaru. Druga najmasovnija lekovita biljka - pitoma nana u prvoj godini ima troškove proizvodnje 66,5 hiljada dinara i dobit 52,6 hiljada dinara, da bi se u drugoj i trećoj godini troškovi sveli na 35,3 hiljade dinara, a dobit dostigla 85 hiljada dinara.
Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”,
Tadeuša Košćuška 1, Beograd Tel: 011/30 31 650
Tadeuša Košćuška 1, Beograd Tel: 011/30 31 650
„ADONIS“,ul Mitropolita Mihaila 27 A Sokobanja,
tel 018/833-390; mob 063/42 73 30;
e-mail: adonis_sb@ptt.yu; www.adonis_sb.com
Sadni materijal i uputstvo o gajenju mente i kamilice Tel.: 021/ 756-316, 511-632, 530-040, 064/ 144-69 17
