Kada bi vam neko preporučio da uložite novac u proizvodnju pečuraka verovatno bi ste odgovorili: " Ma daj, danas svi uzgajaju šampinjone. Čak ih i MIN proizvodi". Ali ako bi vam predložili da investirate u proizvodnju gljive šitake sigurno bi ste se zbunili. Verovatno nikad niste ni čuli za nju, kao ni većina ljudi u Srbiji. Oni malobrojni koji se kod nas bave uzgojem šitake, tvrde da se posejava - njem ove japanske gljive na sto kubika drvenih oblica može ostvariti veća zarada nego zasejavanjem najskuplje sorte maline na jednom hektaru. Cena svežešitake na domaćem tržištu kod proizvođača je 5-7 evra, a u maloprodaji se kreće od 17 do 20 evra po kilogramu. U Evropi je sveža gljiva 15-25 evra/kg u maloprodaji. U prodaji se mogu naći i osušene gljive šitake, odnos je 1:10, kada se osuši 10 kg svežih gljiva dobija se 1 kg suvih. U niškim prodavnicama zdrave hrane sušene šitake se prodaju za 270-300 dinara (pakovanje od 50 grama!).
|
Opis proizvoda: Gljiva Lentinula edodes (sin. Lentinus edodes) ili shii-take ime je dobila od japanskog naziva za hrast-shii i take-gljiva. Druga je po značaju u ukupnoj svetskoj proizvodnji, a Japan
Opis proizvodnog procesa: Proizvodnja gljive šitake može se vršiti tradicionalnim načinom na drvenim oblicama ili na odgovarajućem supstratu. Kada je reč o gajenju na oblicama drveta kao podloga oblice se koriste različite vrste drveta kao što su hrast, bukva, grab, breza, javor. Mogu se koristiti i četinarske vrste, kao i topola i vrba, ali su prinosi na ovom drveću slabiji. Gajenje carske gljive na oplemenjenom supstratu novijeg je datuma, a osnovni elementi supstrata su: piljevina (strugotina) drveta (60 do 90% od ukupnog sastava), slama žitarica (pšenica, ječam, ovas, raž, pirinač), kukurozovina, zatim zrna pšenice, prosa, soje, mekinje tih gajenih vrsta, uz dodatak manjih količina mineralnih materija. Cena inkubiranog supstrata je 2 evra za jednu vrećicu od 2,7 kg (što je oko 0.75 evra/kg), a sa nje se dobija oko 1 kg gljiva za 4 meseca plodonošenja u 6-8 talasa.( Izvor: Saša Cvetković)
Prostor za proizvodnju šitake: U našim klimatskim uslovima najbolje je proizvodnju organizovati u nekorišćenim objektima od čvrstog materijala (štale, magacini, svinjci) ili plastenicima. Osnovno je da svaki gljivarnik ima dva odeljenja: jedno za inkubaciju, a drugo za plodonošenje.
Ekološki uslovi: Optimalna temperatura za vreme inkubacije, odnosno prorastanja micelija kroz hranljivi supstrat, iznosi oko 250C. Sveže gljive sadrže visok procenat vode (85-94%) koja je nužna i za gradnju, ali i razne biohemijske procese i termoregulaciju. Svetlost nije toliko bitna u periodu inkubacije, ali je izuzetno važna u vreme plodonošenja. U drugom delu inkubacije, a naročito u periodu plodonoše - nja, dolazi do uvećavanja koncentracije ugljen dioksida, te su potrebna kraća ili duža provetravanja inkubacione prostorije.
Tehnologija proizvodnje: Kompletan tehnološki proces proizvodnje šitake ima četiri faze:
I faza: Priprema prostorija, dezinfekcija, dezinfekcija. Prostorija za uzgoj mora biti savršeno čista.
II faza: Priprema supstrata-sitnjenje, sterilizacija, inokulacija. Nakon temeljnog mešanja i umerenog vlaženja sledi tehnička obrada, pa inokulacija. Pri pravljenju supstrata potrebna količina micelije prosečno iznosi 5-6 l na 100 kg. Korišćenje veće količine micelije doprinosi bržem prorastanju supstrata.
III faza: Inkubacija supstrata. Kod nas se koriste sojevi šitake sa periodom inkubacije 30-40 dana.
IV faza : Fruktifikacija – plodonošenje. Period plodonošenja iznosi oko 90 dana, a jedan turnus ukupno traje oko 120-130 dana. Prinos gljiva iznosi 30-40% od početne mase supstrata.
Konzerviranje proizvoda: Konzerviraju se salamurenjem, pasterizacijom, sterilizacijom, sušenjem i zamrzavanjem. Prerađevine od pečurki su najboljeg kvaliteta ukoliko se prerade odmah posle berbe. Prerada svežih gljiva obuhvata sledeće operacije: klasiranje, pranje i blanširanje gljiva.
Projekcija fizičkog obima proizvodnje: U zavisnosti od postavljenog cilja, proizvodnja može da bude različitog obima, u prostoru od 2-3 m2, pa sve do industrijskih pogona veličine nekoliko stotina kvadra - tnih metara što podrazumeva produkciju od 50-50.000 kg. Podrumi, rudnici, pećine, tuneli u planinama gde ni preko zime temperatura ne padne ispod 10ºC, a leti se ne popne iznad 20ºC, pogodni su tokom cele godine za proizvodnju šitake. Samo treba obezbediti osvetljenje i odgovarajuću ventilaciju. Prazne prostorije, garaže, ostave, štale, svinjci itd. su pogodne za gajenje šitake samo tokom proleća i jeseni pošto je u njima temperatura vrlo promenljiva. Staklenici, plastenici su pogodni u proleće i tokom jeseni, čak i tokom zime ako su grejani.
Opis tržišta i distribucija: Kod nas još uvek nema organizovane (ugovorene) proizvodnje, kao ni organizovanog otkupa gljiva. Proizvođači se moraju sami snalaziti za skladištenje, transport i tržište. Stoga je od posebnog značaja pravilna manipulacija s obzirom da su ubrane gljive veoma osetljive na fizička oštećenja i hemijske promene. Proizvođač svakodnevno bere i razvrstava gljive u tri klase čiji odnos upoređen sa ukupno obranom količinom se obično kreće: 10%:80%:10%, posmatrajući I: II: III klasu. On usmerava obrane količine gljiva ili na konzerviranje (I i II klasa) ili na skladištenje do pakovanja i plasiranja u svežem stanju (II klasa). Ako proizvođač nije obezbedio plasman svežih gljiva na tržište niti je obezbedio prihvat na bližem, otkupnom mestu, gljive može uspešno sačuvati u hladnoj prostoriji na +10ºC i do 48 časova. Domaćinstva i proizvođači za svoje potrebe, mogu očuvati sveže gljive u frižideri- ma do 5 dana, a da se zadrži boja, sa relativno malim kalom. Gljive se skladište u plastičnim gajbama od 3 kg, ili u kutijama (plastičnim ili kartonskim) od 400 grama.
Ekonomska opravdanost ulaganja:
· Ulaganja i troškovi izračunati su za period od godinu dana
· Ukupna ulaganja podrazumevaju ulaganja u opremu, sirovine i ostali materijal
· Očekivana dobit (zarada) obuhvata i cenu ličnog rada – naknadu za vaš rad
1.Investicije u osnovna i obrtna sredstva za gajenje ŠITAKE u plasteniku (200 m2): plastenik (200 m2) -1.714 evra, 40 kom. konstr. za vreće (cevi 0. 20) - 572 evra, 30 spojnica za cevi (za vreće) - 86 evra, sistem za orošavanje (100 m) - 114 evra, kalorifer- 3.000 evra, ulaganja u osnovna sredstva - 5486 evra, ulaganja u obrtna sredstva - 6.310 evra, ukupna ulaganja - 11.796 evra.
2.Investicije u osnovna i obrtna sredstva za gajenje ŠITAKE u postojećim objektima (200 m2): 40 kom. konstr. za vreće (cevi 0. 20) - 572 evra, 30 spojnica za cevi (za vreće) - 86 evra, sistem za orošavanje (100 m) - 114 evra, kalorifer- 3.000 evra, ulaganja u osnovna sredstva - 3.772 evra, ulaganja u obrtna sredstva - 6.310 evra, ukupna ulaganja -10.082 evra.
VREDNOST PROIZVODNJE I OČEKIVANA DOBIT
Plastenik. Vrednost šitake (7.200 kg) - 30.857 evra, troškovi sirovina i materijala - 13.062 evra, obračun amortizacije - 686 evra, troškovi proizvodnje - 13.748 evra, očekivana dobit - 17.108 evra.
čvrst objekat. Vrednost šitake (10.800 kg) - 46.285 evra, troškovi sirovina i materijala - 19.594 evra, obračun amortizacije - 472 evra, troškovi proizvodnje - 20.066 evra, očekivana dobit - 26.220 evra.
