KAKO POKRENUTI SOPSTVENI BIZNIS
Razvoj preduzetništva, odnosno malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori poslednjih godina rezultat je stvaranja povoljnijeg institucionalnog ambijenta za njihov razmah, ali i otežanih uslova privređivanja u brojnim privatizovanim preduzećima, što je veliki broj formalno zaposlenih i onih koji čekaju na posao motivisalo za otvaranje samostalnog biznisa.
Analiza vrsta novoregistrovanih preduzetničkih radnji i malih i srednjih preduzeća ukazuju na pretežnu usmerenost u oblast sa brzim obrtom kapitala, manjim rizikom, malim brojem angažovanih radnika i relativno malim obimom angažovanog kapitala (trgovina, neproizvodne usluge).
Iako su sa aspekta strukture najpoželjniji privredni subjekti čija je delatnost proizvodnja, jer povećavaju društveni proizvod i u znatno većem obimu uposlenost, ozbiljnijeg povećanja broja ove vrste privrednih subjekata još uvek nema iz više razloga:
- Neodlučnost u izboru ideje
- Sumnja u sopstvenu sposobnost (statistike i u razvijenim zemljama, u kojima tržišna privreda ima dugu tradiciju, ukazuju da procenat radno sposobnog stanovništva koje je sposobno za samostalan biznis ne prelazi 5 %)
- Nedostatak sopstvenih finansijskih sredstava, jer ova vrsta biznisa zahteva značajna ulaganja u prostor, opremu, osvajanje tržišta
- Nedostatak kvalitetnih izvora finansiranja (visoke kamate poslovnih banaka)
- Teškoće u povezivanju sa velikim firmama, koje zbog tranzicionih problema i finansijske krize ne iskazuju interes za kooperantima (velike firme u razvijenim zemljama su okosnica razvoja malih i srednjih preduzeća)
- Nedostatak strukovnih klastera kojima bi se preduzetnici i MSP mogli priključiti u cilju unapređenja poslovanja i nastupa na tržištu
Statistike pokazuju da preko 85% novo registrovanih privrednih subjekata ne preživi ni godinu dana, ali da se u približno istom, ili malo većem broju, stalno registruju novi privredni subjekti.
Uzroci neuspeha su različiti, a najčešći su nedostatak elementarnih poslovnih znanja i zakona, kao i površna ocena tržišta i nedostatak obrtnih sredstava.
Ne postoje predradnje koje početnicima mogu obezbediti “siguran” biznis, ali upoznavanje sa zakonima i propisima i postupanje po dole navedenim fazama može preduprediti brojne rizike.
Uzroci neuspeha su različiti, a najčešći su nedostatak elementarnih poslovnih znanja i zakona, kao i površna ocena tržišta i nedostatak obrtnih sredstava.
Ne postoje predradnje koje početnicima mogu obezbediti “siguran” biznis, ali upoznavanje sa zakonima i propisima i postupanje po dole navedenim fazama može preduprediti brojne rizike.
Faza 1. Želje, mogućnosti, sposobnosti
Biznis bolje uspeva ako se voli, ali to nije presudno za uspeh.
Biznis takođe bolje uspeva ako imate kvalifikacije, iskustvo, talenat i tim.
Sopstveno skromno finansijsko stanje i kreditna nesposobnost, mogu se prevazići pronalaženjem finansijski sposobnog partnera. Uostalom, finansiranje investicija kroz saulaganje je najbolji vid finansiranja.
Biznis takođe bolje uspeva ako imate kvalifikacije, iskustvo, talenat i tim.
Sopstveno skromno finansijsko stanje i kreditna nesposobnost, mogu se prevazići pronalaženjem finansijski sposobnog partnera. Uostalom, finansiranje investicija kroz saulaganje je najbolji vid finansiranja.
Faza 2. Proizvodnja i selekcija ideja
Najpopularnija metoda za prikupljanje ideja u svetu je Brainstorming (srp.: oluja mozgova). Brainstormingje metoda, kojom grupa ljudi sa različitim iskustvom i znanjem pokušava da nađe rešenje za određeni problem.
U prvoj fazi treba izneti što više ideja, bez ikakve cenzure i vrednovanja.
U drugoj fazi treba analizirati prednosti, mane, šanse i opasnosti za sve ideje (tzv.SWOT analiza), a zatim utvrditi kriterijume za ocenu ideja, vrednovati ih po tim kriterijumima i izvršiti selekciju ideja. Ova faza zahteva znanje, argumente i logiku.
U prvoj fazi treba izneti što više ideja, bez ikakve cenzure i vrednovanja.
U drugoj fazi treba analizirati prednosti, mane, šanse i opasnosti za sve ideje (tzv.SWOT analiza), a zatim utvrditi kriterijume za ocenu ideja, vrednovati ih po tim kriterijumima i izvršiti selekciju ideja. Ova faza zahteva znanje, argumente i logiku.
Faza 3. Marketing plan
Istraživanje tržišta je veoma bitna faza pre pokretanja biznisa, kojom se selektovane ideje dodatno proveravaju prema šansama za pozicioniranje na tržištu.Marketing plan treba da definiše tržište nabavke (planirane dobavljače, cene i tendencije, kao i realnost nabavke) i tržište prodaje (geografsko tržište, kapacitete tržišta i tendencije, sadašnji snabdevače i poreklo roba/usluga, cene i tendencije, kanale distribucije i plan potiskivanja konkurencije)Napomena: kvalitet, količina i kontinuitet su tri faktora koja mogu bitno uticati na pozicioniranje na tržištu.
Faza 4. Tehnologija
Ukoliko je predmet biznisa proizvodnog karaktera, tehnologija može značajno da utiče na efekte biznisa. Pored pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti, bitni elementi tehničko-tehnološkog koncepta su: kvantitet, kvalitet i dizajn proizvoda/usluga, tehnologija (tehnološki nivo, tehnološka zavisnost, cena, energetska efikasnost, ekološka podobnost, kao i fleksibilnost, tj. prilagođavanje proizvoda/usluga potrebama tržišta, tj. kupaca)
Napomena: ukoliko je predmet biznisa proizvod koji već postoji na tržištu, u Zavodu za intelektualnu svojinu treba provjeriti da li postojeći proizvodi imaju neku vrstu zaštite (patent, žig, model, geografsko poreklo, autorsko pravo).
Faza 5. Kadrovi
Svakako je bolje da firma ima više zaposlenih i da više ljudi zna da upravlja poslovanjem.Jedan čovek-jedna “firma”, je najlošije rešenje sa aspekta sigurnosti i pouzdanosti u poslovanju, odnosno sa aspekta kontinuiteta poslovanja.Napomena: firma koja zavisi od znanja i sposobnosti jednog čoveka teško može postići ugled kod poslovnih partnera, a naročito kod finansijskih institucija (kada aplicira za kredit).
Faza 6. Izvori finansiranja
Pre obraćanja potencijalnim kreditorima, početnik u biznisu mora registrovati firmu. Banke i fondovi povremeno raspisuju konkurse za kredite za tzv. “start ap” firme sa stimulativnim kamatama. Međutim, iznosi tih kredita su ograničeni i često nisu dovoljni za ozbiljnija ulaganja. Zato treba potražiti i saulagača. I u jednom i u drugom slučaju potrebno je sačiniti biznis plan, na osnovu kojeg ćete ubediti potencijalnog kreditora, odnosno saulagača da će to biti dobro uložen novac.
Faza 7. Biznis plan
Biznis plan je alat za analizu i donošenje poslovnih odluka o realizacji ideje ili o odustajanju od ideje.
Biznis plan radite prvenstveno zbog sebe, a ne samo zbog banke, jer banka se kroz garancije uvek dobro obezbedi.
Bizni plan sadrži podatke o planiranim proizvodima/uslugama, tržištu, tehnologiji, kadrovima, potrebnim ulaganjima, planiranim izvorima finansiranja, finansijske projekcije na duži period i parametre ocene investicije: ekonomičnost, rentabilnost, vreme povrata ulaganja.
Biznis plan radite prvenstveno zbog sebe, a ne samo zbog banke, jer banka se kroz garancije uvek dobro obezbedi.
Bizni plan sadrži podatke o planiranim proizvodima/uslugama, tržištu, tehnologiji, kadrovima, potrebnim ulaganjima, planiranim izvorima finansiranja, finansijske projekcije na duži period i parametre ocene investicije: ekonomičnost, rentabilnost, vreme povrata ulaganja.
Kada se planira realizacija ideje uz pomoć kredita i/ili kroz saulaganje, biznis plan sadrži i podatke o investitoru.
Pogodan je kao instrument za upoređivanje ideja po različitim kriterijumima (kao na primer: vrednost investicije, izvori finansiranja, realnost tržišta, rentabilnost, vreme povrata ulaganja.i sl).
Pogodan je kao instrument za upoređivanje ideja po različitim kriterijumima (kao na primer: vrednost investicije, izvori finansiranja, realnost tržišta, rentabilnost, vreme povrata ulaganja.i sl).
Napomena: ključni podaci za banke su bonitet investitora i ponuđene garancije, dok fondovi najviše pažnje posvećuju nameni kredita, broju radnika koji će se uposliti realizacijom investicije, udelu izvoza u ukupnom prihodu i sl)
Faza 8. Izbor pravnog oblika poslovanja
Izbog pravnog oblika zavisi od vrste i obima planiranog biznisa.
Moguće pravne forme su: Preduzetnici (preduzetnička radnja ili preduzetnička ortačka radnja) i Privredna društva (društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, ortačko društvo, komanditno društvo).
Ukoliko sami započinju biznis, početnici se najčešće opredeljuju za preduzetničku radnju sa paušalnim oporezivanjem (nije moguće za sve delatnosti), a ako u biznis u startu ulaze sa većim ambicijama i investicijama, najčešće registruju Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)
Ukoliko sami započinju biznis, početnici se najčešće opredeljuju za preduzetničku radnju sa paušalnim oporezivanjem (nije moguće za sve delatnosti), a ako u biznis u startu ulaze sa većim ambicijama i investicijama, najčešće registruju Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.)
Svi privredni subjekti registruju se u Centralnom registru Privrednog suda u Podgorici.
Preporuka: Pravne forme i zakoni o privrednim subjektima mogu se naći na sajtovima CRPS, Poreske uprave, Privredne komore Crne Gore i td, a mnogo korisnih informacija o izboru pravne forme može se naći i na sajtovima brojnih udruženja preduzetnika. Ako niste sigurni, za konačan izbor pravnog oblika poslovanja, konsultujte se u filijalama državne Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća ili konsultuje knjigovodstvenu agenciju.
