STROGO OBRATITE
PAŽNJU: Off-shore zone kapitulirale
Omiljenoj praksi tranzicijskih biznismena, utaji poreza kroz
prebacivanje novca na račune off-shore kompanija, pod okriljem bankarske tajne
i garantovane anonimnosti, bliži se kraj.
Združeni pritisak
zapadnih vlada na off-shore zone ipak je dao značajne rezultate. Svih
četrdesetak poreznih oaza širom svijeta pristalo je na međunarodnu saradnju u
sprečavanju pranja novca i izbjegavanju poreza.
Prema postignutom
dogovoru svaka off-shore destinacija dostaviće podatke o imaocima računa drugim
vladama pod određenim uslovima. Tako neće biti moguće nasumično traženje
podataka po principu”dajte mi imena svih mojih državljana i stanje na njihovim
računima”.
Umjesto toga, Vlade
koje sumnjau da njihovi državljani imaju račune u off-shore zonama moraće tačno
navesti imena osoba te period za koji ih se sumnjiči da su prebacivali novac u
off-shore banke i kompanije radi izbjegavanja poreza ili kao rezultat nekog
drugog krivičnog djela.
Vlade u off-shore
odredištima moći će da odbiju zahtjev za dostavu podataka ukoliko je riječ
državnoj tajni te ukoliko je takav zahtjev motivisan političkim ili rasnim
kriterijima.
Više niko ne može
biti apsolutno siguran da je novac pohranjem na računima u off-shore zonama
zauvijek zaštićen od poreznika iz njegove matične države kao i imena pravih
vlasnika računa.
Koji poslovi su naj... u offshore kompanijama:
Prenosimo
tekst Olivera Glišića / 24. maj 2010/ Analiza razloga i interesa za poslovanje
preko “Off shore” kompanija.
Primer
1. TRGOVINA - UVOZ, IZVOZ, RE-EKSPORT
„Off
shore llc“ kupuje od „X“ robu u vrednosti od 20.000 EUR. Robu plaća bankarskim
transferom sa svog bankarskog računa otvorenog u nekoj od zemalja EU. Plaćanje
se može obaviti i putem akreditiva ili u gotovom novcu prilikom preuzimanja
robe u EU.
„X“
za prodatu robu izdaje račun naslovljen na „off shore llc“ i izdaje
odgovarajući tovarni list. Za primaoca robe upisuje: „off shore llc“, Slobodna
carinska zona u Srbiji.
Roba
se utovaruje na kamion, vrši se izrada papira za izvoz a kamion se upućuje u
Srbiju. Robu prati račun izdat od strane „X“ naslovljen na „off shore llc“i
kamionski tovarni list.
Roba
dolazi na granični prelaz Mađarske (EU) i Srbije.
Mađarski
carinik pečatom i potpisom potvrđuje da je roba izašla iz EU.
Roba
ulazi u Srbiju i prijavljuje se sa
novim računom i novim tovarnim listom. Račun je izdat od strane „off
shore llc“ i naslovljen je na „Y“ d.o.o. Iznos na koji račun glasi može biti
značajno uvećan u odnosu na račun izdat od proizvođača. Kupoprodaja i isporuka
robe između „off shore llc“ i „Y“ d.o.o. ranije je dogovorena i potpisan je
ugovor između njih.
„Y“
d.o.o plaća robu sa svog bankarskog računa u Srbiji na račun OFFSHORE LLC
Na
navedeni način najveći deo profita ostvarenog
prodajom robe u Srbiji ostaje akumuliran na računu off shore kompanije,
koja je oslobođena plaćanja poreza.
Primer
2. POSREDNIČKI POSLOVI
Posrednik
iz Srbije preko Off shore kompanije ostvaruje profit oslobođen od poreza
posredujući između proizvođača repromaterijala iz EU i niza srpskih proizvođača.
Dok se u smeru Srbije kreće materijal, iz Srbije u EU idu gotovi proizvodi.
Profit, zasnovan na razlici u ceni radne snage u EU i radne snage u Srbiji,
ostaje akumuliran na računu Offshore kompanije, koja je oslobodjena plaćanja
poreza na dobit.
Primer
3. TRGOVINA IZ SLOBODNE CARINSKE ZONE
Off
shore kompanija trguje preko slobodne carinske zone u Srbiji. Off shore
kompanija kupuje proizvode iz EU, a roba se isporučuje direktno u carinsku zonu
u Srbiji. Kupci, preduzeća iz Srbije i okolnih zemalja, robu preuzimaju u samoj
carinskoj zoni. Prednosti takvog obavljanja posla su:
roba
smeštena u slobodnu carinsku zonu je neocarinjena roba,
roba
smeštena u slobodnoj carinskoj zoni nije opterećena PDV-om za koji bi bilo
potrebno angažovati dodatna finansijska sredstva
nema
potrebe osnivanja prodajnog preduzeća u Srbiji i samim tim plaćanja dodatnih
troškova
prodaja
kupcima izvan Srbije nije opterećena prethodnom carinom i porezom,
profit,
oslobođen od poreza, akumulira se na računu Off shore kompanije koja nema
obavezu plaćanja poreza
Uz
trgovinu, proizvodnja i usluge najčešće su delatnosti u slobodnim carinskim
zonama.
Primer
4. TRGOVINA PUTEM KONSIGNACIONOG SKLADIŠTA
Off
shore kompanija čiji je vlasnik lice iz Srbije kupuje robu u EU. Roba se
isporučuju preduzeću u Srbiji koje ih putem konsignacionog skladišta prodaje
krajnjim kupcima. Prednosti ovakvog poslovanja su višestruke:
prodaja
robe vrši se u ime i za račun Off shore kompanije uz ugovorenu proviziju
srpskom
preduzeću (provizija može biti minimalna da bi iznos poreza bio što je
moguće niži),
Roba
smeštena u konsignaciono skladište je neocarinjena,
Roba
smeštena u konsignaciono skladište nije opterećena PDV-om, za koji bi bilo
potrebno angažovati dodatna sredstva,
Prodaja
kupcima izvan Srbije nije opterećena državnim dažbinama,
Profit,
oslobođen od poreza, akumulira se na računu Offshore kompanije.
Primer
5. RAZNE VRSTE PROJEKTNIH (SPV) KOMPANIJA OSNOVANIH ZA JEDAN KONKRETAN POSAO
Kupovina
i kasnija prodaja, na primer odgovarajućeg građevinskog projekta u RS, alocira
se na „off shore“ kompaniju, u cilju prodaje trećim licima, a radi izbegavanja
plaćanja poreza na kapitalnu dobit.
Nakon
toga se udeli u toj firmi prodaju, za nominalnu vrednost (čime se izbegava
porez na kapitalnu dobit, jer nema razlike između nabavne i prodajne cene),
kapitala upisanu u registar, firmi osnovanoj u jurisdikciji sa kojom je po
ugovoru porez na kapitalnu dobit opredeljen na iznos od 0% (Kipar, Holandija).
Za
navedenu transakciju (porez na prenos apsolutnih prava na udele) do skoro se
plaćao porez od samo 0,3% dok je prema poslednjim izmenama zakona, taj porez u
potpunosti ukinut.
Nakon
toga, se projekat (zemljište, zgrada) prodaje po stvarnoj tržišnoj ceni, dok je
razlika oslobođena poreza na kapitalnu dobit, jer je dobit ostvarilo pravno
lice iz jurisdikcije sa kojom je na snazi međudržavni sporazum.
