Koje offshore države treba izbjegavati?


STROGO OBRATITE PAŽNJU:  Off-shore zone kapitulirale

Omiljenoj praksi tranzicijskih biznismena, utaji poreza kroz prebacivanje novca na račune off-shore kompanija, pod okriljem bankarske tajne i garantovane anonimnosti, bliži se kraj.
Združeni pritisak zapadnih vlada na off-shore zone ipak je dao značajne rezultate. Svih četrdesetak poreznih oaza širom svijeta pristalo je na međunarodnu saradnju u sprečavanju pranja novca i izbjegavanju poreza.
Prema postignutom dogovoru svaka off-shore destinacija dostaviće podatke o imaocima računa drugim vladama pod određenim uslovima. Tako neće biti moguće nasumično traženje podataka po principu”dajte mi imena svih mojih državljana i stanje na njihovim računima”.
Umjesto toga, Vlade koje sumnjau da njihovi državljani imaju račune u off-shore zonama moraće tačno navesti imena osoba te period za koji ih se sumnjiči da su prebacivali novac u off-shore banke i kompanije radi izbjegavanja poreza ili kao rezultat nekog drugog krivičnog djela.
Vlade u off-shore odredištima moći će da odbiju zahtjev za dostavu podataka ukoliko je riječ državnoj tajni te ukoliko je takav zahtjev motivisan političkim ili rasnim kriterijima.


Više niko ne može biti apsolutno siguran da je novac pohranjem na računima u off-shore zonama zauvijek zaštićen od poreznika iz njegove matične države kao i imena pravih vlasnika računa.


Koji poslovi su naj...  u  offshore kompanijama:

Prenosimo tekst Olivera Glišića / 24. maj 2010/ Analiza razloga i interesa za poslovanje preko “Off shore” kompanija.

Primer  1. TRGOVINA - UVOZ, IZVOZ, RE-EKSPORT
„X“ firma je proizvođač određene robe u EU. „off shore llc“ – (Limited Liability Company) je kompanija sa sedištem u državi Delaware (USA) i deluje kao posrednik, dok je „Y“ d.o.o. distributer te robe u Srbiji, koji je u vlasništvu ili pod kontrolom istog lica kao i off shore kompanija. Trgovina se može odvijati u sledećim fazama:
„Off shore llc“ kupuje od „X“ robu u vrednosti od 20.000 EUR. Robu plaća bankarskim transferom sa svog bankarskog računa otvorenog u nekoj od zemalja EU. Plaćanje se može obaviti i putem akreditiva ili u gotovom novcu prilikom preuzimanja robe u EU.
„X“ za prodatu robu izdaje račun naslovljen na „off shore llc“ i izdaje odgovarajući tovarni list. Za primaoca robe upisuje: „off shore llc“, Slobodna carinska zona u Srbiji.
Roba se utovaruje na kamion, vrši se izrada papira za izvoz a kamion se upućuje u Srbiju. Robu prati račun izdat od strane „X“ naslovljen na „off shore llc“i kamionski tovarni list.
Roba dolazi na granični prelaz Mađarske (EU) i Srbije.
Mađarski carinik pečatom i potpisom potvrđuje da je roba izašla iz EU.
Roba ulazi u Srbiju i prijavljuje se sa novim računom i novim tovarnim listom. Račun je izdat od strane „off shore llc“ i naslovljen je na „Y“ d.o.o. Iznos na koji račun glasi može biti značajno uvećan u odnosu na račun izdat od proizvođača. Kupoprodaja i isporuka robe između „off shore llc“ i „Y“ d.o.o. ranije je dogovorena i potpisan je ugovor između njih.
„Y“ d.o.o plaća robu sa svog bankarskog računa u Srbiji na račun OFFSHORE LLC
Na navedeni način najveći deo profita ostvarenog prodajom robe u Srbiji ostaje akumuliran na računu off shore kompanije, koja je oslobođena plaćanja poreza.

Primer 2. POSREDNIČKI POSLOVI
Posrednik iz Srbije preko Off shore kompanije ostvaruje profit oslobođen od poreza posredujući između proizvođača repromaterijala iz EU i niza srpskih proizvođača. Dok se u smeru Srbije kreće materijal, iz Srbije u EU idu gotovi proizvodi. Profit, zasnovan na razlici u ceni radne snage u EU i radne snage u Srbiji, ostaje akumuliran na računu Offshore kompanije, koja je oslobodjena plaćanja poreza na dobit.

Primer 3. TRGOVINA IZ SLOBODNE CARINSKE ZONE
Off shore kompanija trguje preko slobodne carinske zone u Srbiji. Off shore kompanija kupuje proizvode iz EU, a roba se isporučuje direktno u carinsku zonu u Srbiji. Kupci, preduzeća iz Srbije i okolnih zemalja, robu preuzimaju u samoj carinskoj zoni. Prednosti takvog obavljanja posla su:
roba smeštena u slobodnu carinsku zonu je neocarinjena roba,
roba smeštena u slobodnoj carinskoj zoni nije opterećena PDV-om za koji bi bilo potrebno angažovati dodatna finansijska sredstva
nema potrebe osnivanja prodajnog preduzeća u Srbiji i samim tim plaćanja dodatnih troškova
prodaja kupcima izvan Srbije nije opterećena prethodnom carinom i porezom,
profit, oslobođen od poreza, akumulira se na računu Off shore kompanije koja nema obavezu plaćanja poreza
Uz trgovinu, proizvodnja i usluge najčešće su delatnosti u slobodnim carinskim zonama.

Primer 4. TRGOVINA PUTEM KONSIGNACIONOG SKLADIŠTA
Off shore kompanija čiji je vlasnik lice iz Srbije kupuje robu u EU. Roba se isporučuju preduzeću u Srbiji koje ih putem konsignacionog skladišta prodaje krajnjim kupcima. Prednosti ovakvog poslovanja su višestruke:
prodaja robe vrši se u ime i za račun Off shore kompanije uz ugovorenu proviziju srpskom
preduzeću (provizija može biti minimalna da bi iznos poreza bio što je moguće niži),
Roba smeštena u konsignaciono skladište je neocarinjena,
Roba smeštena u konsignaciono skladište nije opterećena PDV-om, za koji bi bilo potrebno angažovati dodatna sredstva,
Prodaja kupcima izvan Srbije nije opterećena državnim dažbinama,
Profit, oslobođen od poreza, akumulira se na računu Offshore kompanije.

Primer 5. RAZNE VRSTE PROJEKTNIH (SPV) KOMPANIJA OSNOVANIH ZA JEDAN KONKRETAN POSAO
Kupovina i kasnija prodaja, na primer odgovarajućeg građevinskog projekta u RS, alocira se na „off shore“ kompaniju, u cilju prodaje trećim licima, a radi izbegavanja plaćanja poreza na kapitalnu dobit.

Domaća firma unosi ciljno zemljište ili zgradu kao osnivački kapital u domaću firmu.
Nakon toga se udeli u toj firmi prodaju, za nominalnu vrednost (čime se izbegava porez na kapitalnu dobit, jer nema razlike između nabavne i prodajne cene), kapitala upisanu u registar, firmi osnovanoj u jurisdikciji sa kojom je po ugovoru porez na kapitalnu dobit opredeljen na iznos od 0% (Kipar, Holandija).
Za navedenu transakciju (porez na prenos apsolutnih prava na udele) do skoro se plaćao porez od samo 0,3% dok je prema poslednjim izmenama zakona, taj porez u potpunosti ukinut.
Nakon toga, se projekat (zemljište, zgrada) prodaje po stvarnoj tržišnoj ceni, dok je razlika oslobođena poreza na kapitalnu dobit, jer je dobit ostvarilo pravno lice iz jurisdikcije sa kojom je na snazi međudržavni sporazum.